Industrija 4.0

Industrija 4.0 ili četvrta industrijska revolucija?! Šta uopše znače ta dva izraza o kojima često slušamo od Angele Merkel i nemačkih preduzetnika?

Prva industrijska revolucija nastala je u 18. veku kao posledica korišćenja vodene pare i uglja. Razlog druge industrijske revolucije bila je električna energija. Donela je masovnu proizvodnju i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Treću industrijsku revoluciju prouzrokovala je digitalizacija, informacione tehnologije (IT) i automatizacija proizvodnje.

IoT (Internet if Things) rezultirao je četvrtom industrijskom revolucijom. Nemačka je kao jedna od najindustrijalizovanijih zemalja vodeća na tom području. Nemačka vlada je inicijativu industrije 4.0 proglasila kao ključnu za dalji razvoj industrije.  Ta inicijativa je vrlo zanimljiva, jer ovo je prva industrijska revolucija koja je planirana unapred. Ostale možemo analizirati samo iz istorijske perspektive. To nam daje prednost, jer se na nju možemo pripremiti i njen puni potencijal iskoristiti za razvoj i napredak. Moramo biti deo ove revolucije – očekivani ekonomski uticaj četvrte industrijske revolucije je značajan.

IoT

 

Šta vam je potrebno za uvođenje IoT:

  • Senzori (prikupljanje podataka)
  • Industrijski mobilni uređaji (platforma)
  • Programska oprema za obradu podataka – big data
  • Kvalitetna ekipa zaposlenih i iskusna ekipa spoljnih saradnika

Ne zaboravite uvesti automatsko beleženje i razmenu podataka sa drugim preduzećima u svom distributivnom lancu

Primer

Kada obilazim teren i kada se nađem u industrijskim objektima u Srbiji, vidim dosta prilika gde se koncept IoT može iskoristiti za poboljšanje efikanosti rada. U isto vreme može se povećati i agilnost.

Jedan od takvih primera opisan je u nastavku teksta:

Činjenica: Milioni vraćenih kutija dnevno cirkulišu između i unutar industrijskih postrojenja. U 99 % slučajeva koristi se decenijama star sistem evidencije – papir. U vremenu kada je promena jedina konstanta, teško je sa papirima podržati proizvodnju u realnom vremenu.

U većini primera mogu reći da (proizvodna) preduzeća znaju šta je došlo na ulazno skladište i šta je spremno za otpremu. Između ta dva kraja su vidljivost i nadzor u realnom vremenu praktično nemoguća zbog ručnog unosa na papir. Papir u takvom primeru prouzrokuje prepreku. Osim toga, tu postoje i druge greške kao što su zamene kutija koje je kasnije nemoguće pronaći.

Rešenje: Jedno od mogućih rešenja u okviru IoT su RFID oznake. U zavisnosti od funkcionalnosti, postoji nekoliko vrsta pametnih oznaka: pasivne, aktivne, e – papir (slika desno). Takve oznake omogućavaju pristupe-paper potrebnim informacijama u realnom vremenu, a u skladu sa tim se donose i prave odluke.

  • Pametne oznake (smart tags) kažu operateru šta da radi sa kutijama/predmetima
  • Operater ispuni upute koje su u interakciji sa sistemom
  • Sve transakcije sa sistemom se evidentiraju
  • Pratite svaki proizvod, kutiju, proizvodne palete i nadgledajte lokaciju, status i stanje

Prikupljanje podataka je važno, ali samo se uz pravo rešenje može ispravno reagovati u određenoj situaciji. To nas dovodi do optimizacije. Na kraju automatizacija procesa može dovesti do 50 % povećanja efektivnosti.

Kako to rešavamo u Špici:

projektna-metodologija-hrv

 

Iskustvo je pokazalo da najbolje prolaze projekti u kojima nas pozovete da učestvujemo od najranije faze – već pri dijagnostici. Takvi projekti su uvek uspešni: rešavaju prave izazove na način koji je za vas najprimereniji.

Izvori: www.spica.rs, Design Principles for Industrie 4.0 Scenarios: A Literature Review, www.RFIDJurnal.com

SHARE